sve ispocetka 1V6

Своји спочетка сада ходам сам, та треба је кветва у сопразан ми стан, Своји спочетка споро пролази ми дан, само се смирим када посетиш ми сан. Била си мојо јосмјег светло у тами, чак и у срању никад ни смо били сами, у срцу моме громови олује и кише, одкако си рекла да ме не волиш више. Време пролази, ожиљак остаје, док дјаво ребром проблеме додаје, ово сјећање уклето обстаје, док тебе суза истину одаје. Губим те у сумраку, док ми душу гужуају, само ми се ругају и глупости лупају, али ти си била једина знаш, подигнути ме из овога дна, како лако си ме само издала, поврједила и отишла, срце ранила, све из почетка сада ходам сам, да треба је клетвао сопразан ми стан, све из почетка споро пролази ми дан, само се смирим када посјетиш ми сан, све из почетка сада ходам сам, да треба је клетвао сопразан ми стан, све из почетка споро пролази ми дан, само се смирим када посјетиш ми сан.