Naš Mesija

Док слушамо о тяжким и застрашујучим природним невољама на оба краја света, и ураган на једноме и тайфун на другоме крају, Док чујемо како потрес може дооћи мален, па још једно мален, па онда непредвидимо велик, пуно боље схваћано, која је то радос и кој божи дар, Дооћи овамо у ову базилику Срца Кристова, која нам данас представља Сезареју Филипову, овје се можемо наћи со својим господином, којему је важно и стало му је с каквим Срцем долазимо, Лако ћемо се у духу придружити хрватским обителјима, које се још једном окупљају на Смњини, на Христу Господину, који је једини прави темен, С правом данас зазивамо помоч и снагу онога духа, по којему је Господин Исус помазаник, јер је зухом Божим помазан. Што је хрватска обителља, ако не оно право мјесто, гње се може јако добро научити које и какав је Исус Христос, и није то плод некаквога идеолошкога увјеравања, или само неке људске аргументиране логике, када Господин Исус пита о томе што каже народ, што кажу људи, онда нам у први мах изгледа како и он размишля о ономе што се данас назива рейтинг, како људи гледају на мене, међутим резултат је поразан, и Господин Исус доживљава оно што добро разумјемо, како често можемо бити криво схваћени, погрешно нас умаће и не препознају, оно што би смо ми доиста со своје страни хтијели дати. Ево, једни у нњему гледају онога заштјернога, радикалнога проповједника којему је покора била на првоме мјесту, и који је пријетио, ево свекира је већ положена на стабло, и само што се не сруши, кака бијаше Иван Крститељ. Други у нњему гледају навјестителја Дана Господнега Силију, који је узнесен у Силиј у небеса, да би онда дошао и навјестио Дан Господни. Тречи опет гледају на прошлост, и желе, ето, видјети како је неки од старих пророка, ево, опет се појавио. Као и обично, петар је човјек, који ће први у име свиш препознати, изречи, оно што стоји у средишту наше вјере. Господине, ти си Месија. Знамо добро, то је изворно значење ове личи, која посиће на старозавјетне пророке, краљеве, свећенике, на олтар Господни, који бија у уљем помазани, а ево сада долази онај, којега је отец духом светим помазао, и пред ним се одмах открива, каква је наша брзоклета нарава. У један час изрећи ће петар најважнију вјерску истину, ево то је његова вјера. А одмах након тога, када је вјелом требало потврдити ту вјеру, он је пао и посрнуо до те мере да го Господин препознаје и пропазује као свога непријателја, као противника, као Сатана. Драга браћа и сестре, јако добро знамо и данас можемо поновно открити, како у средишту нашега гледања на Месију, који јест свеопчи спасителј и откупителј, није садржана некаква дјетња, маштарја о некаквоме надјунаку, кој би силином, властитом снагом поразбијао непријателјске утврде и чаробним штапичем онима којима жели подарио добар живот. Месија, овај библистиј, овај Месија ће је срце отворено на криђу, одмах јасно говори не одмах свима, него ученицима, онима који су спремни доћи и погледати тајну његова срца, какав је његов пут, што је стари пророк, велики Исајија навјестио, ево господин Исус потврджује, да, јас сам Месија који ће своје лице дати да ударају по њему, да плюју по њему, по леђима ће ме ударати и ја се нећу су стезати, допустићу им. Господин Исус већ унапред каже оно у чему је доследан био докраја. Трпјећу, бићу одбачен од онић који би требали бити прави водители народа, који би требали бити заступници Божје љубави, свеченици, писмознати, они ће ме одбатити, ићиће тако далеко у својому грјеху они, да ће ме убити, али након трих дана поновно ћу бити свама. Управо на темељу ове реченице одмах схваћано зашто је вјера у Господина Исуса увјећ била и остаче заћтјевна. Боримо се, не били некако привукли људе у цркву, не бисмо ли изнекако довукли рјечима, својим примером до тога да препознају Исуса, али увјећ остаје чинјеница, да је то презахтјевно, претешко, да Господин Исус заснива религију, једину праву религију, која тражи од човјека да се одрекне властитога егоизма, да умљесто стебичне битке за властито ја узме криви. Па тко то жели? Тко то однарави може? Господин Исус тражи да отворимо своје очи и препознамо гдје је Он, како би смо за Ним ишли. Ту се тражи велика интелектуална продорност и захјеван рад, који сватко сам за себе мора одрадити. Једино ако идем за Исусом, онда се исплати носити криви. Данас када се обителји окупљаљу и заједно откривају разлику између онога што је ето људско, људско тумачење Исуса је да је то Иван Хрститељ, да је то Илија, да је то неки од старих пророка, треба разликовати то што је људско, наше одбативање Исуса, што више наше убијање од онога што је зајста од Бога, што нам даје Отец Небесије. Није то лако схватити, али Господин Исус врло јасно о томе говори. Оно што је Божје, оно што ето утај чак Песар није имао на уму, то је да је Месија патник који ће ускрснути. Знамо добро, Свети Славао, када говори о Хрстовој жртви и приносу Отцу, онда не застаје само на Крижу, него и ускрсње уклопљен у тај Хрстов принос Отцу, где он цјело га себе даје. И ту разумљемо, зашто тако изравна, груба Исусова рије чупуче на Петру, када га одврача, када Петар покушава одвратити Исуса од Крижа, онда га уједно покушава одвратити и од ускрснуча. То је та интелектуална продоводност, то је то пажњиво ухо о којем говорим, то је оно када ми је Господин ухо отворио, да чујем Хрстову љећ до краја, да не станем само на ономе првоме, него да чујем Исус већ пуна пред навњешта. Трећега дана, отац жели, отац је одредио да устанем, е то је оно божанско. Ускрс, то је Божња мисла. Ићи за Исусом, то је Божња мисла. Спасити свој живот, то је Божња мисла. Драга брачо и сестре, данас на овај важан дан, у којему се хрватске обителји окупљају да поновно за саме себе накупе снагу, да погледају којим то путем, совсем сигурно можемо ићи наприје, да позову и остале истим Хрстовим позивом, и ми поновно откривамо, можемо изгубити живот, дати живот. Али то вреди једино, ако то чинимо за Исуса и за Евангелие. Данас, у овом је мњесецу, који је објележен спомњеном, субременном светицом, мајком Терезијом из Калкуте, најболје можемо схватити, како то јаков апостол тумачи и примњењује то губљење живота. Није доста само речи, ти си Кристос помазанник. Него јаков светиј упозорава, важно је бринути се за онога који је гол, који је гладан, дати му одјело, дати му храну. То су Божје мисли, за разлику od оних ljudkih, a Božansko u tome је, знаемо добро, па сам Исус био је гол, сам Исус остао је гладан. Ponovno otkrivamo temeljnu tajmu vjere, kad pomogneš jednome od najmanje Kristove braće, samo me si, Gospodinu, pomogao. S pažnjom gledamo kako se u našoj subremenoj povijesti ponovno javlja Vukovar kao žrtva, jer traži od nas pravo poštovanje žrtava, zato što je Gospodin Isus svaku žrtvu posvetio, ali to uistima budi u nama sretni osjećaj, hoće li skup biti ovaka ili onaka, hoće li ga netko nazvati prosvjedom, to je svejedno. Ono što je bitno je da Boži autoritet traži od nas da naš ljudski sud bude pravedan. Gospodin Isus svojim životom, onom tijenom koji on platio, traži od nas da i naše prosljedivanje bude po Božju, da i naše prosljedivanje poštoje božansku pravednost koja divota prava objava danas. Gospodin Isus nam govori kako možemo spasiti svoju dušu, spasiti svoj život. Znamo dobro, u Svetom pismu to je dragulj, to je nešto posebno. Gospodin Isus će uvijek istisati očevodjelovanje, Bog je onaj koji daje velike stvari, a danas u ovoj biti hršanske vjere, u ovome stažetku i središtu Hristove radosne djeci čujemo kako mi ljudi po Božjem varu možemo spasiti svoj život. I On nam daje ključ, On nam daje uputu kako to možemo učiniti. Čusmo je upravo, tko izgubi svoj život poradi mene i evanđelja, Taj će ga spasiti. Draga braća i cestre, potražimo danas u ovoj svetoj misli novu snagu za to uistinu dožansko djelovanje spasenja. Amen.