YU GRUPA - Jugoton - 18. oktobar 2023

Naime, 7.9.1979, negdje kraj novembra, nismo se prvi put susjetili sa U-grupom, i sad su ovi čutivi. Ne znam da li je Lomaković, možemo se posjetiti, jer je prenošao vrime večeraslovne. Mislim da je njemu odbio još nešto, malo dana, vojno proga, ali to nije toliko strašno, on se zvali ko se ne čuje. Večeras je U-grupo pojavio jednu sastavu, koju svi gledali pre, jedna od dva meseca, kada su na Bosniju poslijednji put čuli ovdje, to je taj relativno novi sastav, i to ušiče Jeriš, znači, znači da je dragi Jeriš, pogledamo tamne zvukljevi, to je ta kreditura, ta trojka, znam da to je bilo i dobro što, a saočekuti, u ovoj novej kredituri, da je U-grupo nije bilo, pa da je Bosništvo naše ušiče, je bilo ušiče, i treba u njima. Međutim, sve ovo tako je što je uslišeno, ja sam rekao da pravimo jedan mali eksperiment. Opet, ja sam se prvi put snimao javni koncert jedne grupe, i to naročitno javni koncert jedne grupe, kao je U-grupa na ovakvom veću u Cinebolji. Mislim da će svih ti biti dobri, a od njih ćete čutiti za tvoj dan, znači, čutijate, jer je realitar ovoga funda, naš pomajter Rača, naročit, ja mislim da ćete vidjeti svih ovakva ostima i ostalijim polagaljima, pomoći dobiti radišnjog životnje Znači, neki moji kolege gdje su okej, imaju zapis i moji ime je Zoran Pavlić, nešto više, to je srčno dobro znači, znači da ćemo sada biti na vicini. Možete ovdje vidjeti da smo ovdje uvijek i u svojom disciplinu gledanja, imamo galerije. A još jedno obavešnjenje, već od nas neće biti filmova na koji se nalegu ispraviti srca, filmska predstava u listu da se nalegu ispraviti. Zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo. Zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo. Znači, na gore zvuči pola veka, 50 letinija, ili, ili, ili 50 godina, 1973, piše ovde, znači da je 2038 godina. Koliko brzo ti je pola veka? A ne mogu da kažem da su drzni, ja te ovako na, ono, prije prošla, pa prošla je, ali kada te polako obratim nadem u da živete u svega i svačega. A, i držite i držite ovaj, pokazujući ovaj album, ove fotografije i ova zadnja fotografija, za koje su mnogi procenili da su fenomenalne, da su neponovljive, normalno, i da jesu, jer su sve one desile, samo negdje rane 73. možda čak na 72. godine. Gospodin Rasko Rajvatić fotograf je ovde pristupno, znači da, znači da, znači zove fotografije, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, znači da, pa, mi smo imali iskustove i ranije sa njim, imajući u siglo, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, za potrebe religije, Moguće, jer u sudiju tada se snimalo na način. Svi zajedno iz suga snimamo jednu po jednu pesmu, dobro uvežbani, bez eksperimentisanja i moguće da smo čak to brziji uradili. Sigurno je tako bilo, zato što Lepo si rekao, sve je jedan na jedan. Možemo da odsiramo numeru, da podreši snimatelji, odnose neke boje i snima se. On površi, to mu je, to će biti. Espomeno smo vam o tezoranom odijaznu, a nam se sreće upomenu u pozornosti našeg djernaša, naravno vašeg rođe, jer ste snimili ovaj album i mnogi će s ovom vremesom i tancom sad reći da je prosto nevjerojatno da ovako zvuča jedan troševni den. Evo ja ću reći malo prešto, kada smo previšno rešli da pričamo o samoj pomći, i štita kaže, čekaj, kako vam se sviđa koja je ova numera? Nemožemo da se sretimo šta je, međutim, koliko se ja srećam, to je trenutak... Ne znam. Ne znam, samo da je ta numera malo dobila. Pa dobro. Znači go, da, zapitano prvo, kao vam, začet, kako je njemu 60 godina šla i u grupu, zapravo ja verujem da vam opućen u sami nastanak i u grupu, jer su već razbijao zajedno sa vama. Bravo, bravo, bravo. Pa ja i u grupu, to je, brašo, ja nisam znaman, a je to 60 godina, sigurno. Prije mojeg kontakta, kada sam imao 100 platnih, jeo je 65 godine, koji je isti kada sam sviđao Aleks, Žika je sad sviđao ritm gitaru, imao je tačku da zviždi pesmu Okrutnu moda. Kako deša? Dragi je bio rezervni čamp, možda neki bajer sviđaju gitaru, možda su jedno fantastično, još američke teme, pa su i sve ove dalje bilo godine, a Dragi je sledo sam tragao, kažao je da malo i malo pije, onda Dragi dođe i bez vibratora u to vreme je bilo nešto novo, je znao da se više na gitaru sviđa, pa mi je to dovoljno, a Dragi su prstima rastle, to je bilo čudo u to vreme. Kasnije sam prisutsao u istorijskom trenutku, 65. godine, na gitarijavi, na sajmu, kada je Žika došao kao Zorana Viščevića, neko kaže, dragi je, brate, da ga vođem na more, imamo tetku 65. godine, ja vam ti odđeđu da sviđu gitaru. Iz Hormene, dinarasta kratnije i vrupa, ispred njega pogrešim. Iako se pogreši, ovo lepo zvuči. Da, ja bih se uvijek lepo zvučio. Kasnije, kada smo duovali, smo zajedno strepali se na cirkama, ovamo, ovano, ali, jedna stvar je mnogo pitana, stvarno, zbog nečega pitanja, jeste li svi li vrupi, da kraj, nisam, ne sam to uličiv, ali, i desilo se jedna situacija, one godine, kada je Zvezda ivala u Pariji, u finale, ja sam vanio sa drugom, Jugoslavović opet će već namislio za treći kanal tadašnji, ti bendovi su dolazili, svi ovi povećali pesme, na playback između tih neovih političkih razgovora, i došla je vrupa, ali Boka je otišao, bio na utakmicu u Bari, i ja sam rekao, sad će nam saditi jedna gulijeva, i nam kaže, e, sad sam svirao svi vrupu, i tako je bilo, tako da, od onda, kada je rekao da sam svirao svi vrupu, jesam je zapuštao, ali na playback, tako da mi je srce sad na mesto. Drago mi je, da smo mi ovo počeli da izgledamo, da nam se će još neki pijatologijski album, i ne samo i vrupe, nego i veke druge bendove, znaći svoja nova izdaja, jer to je ono što je istorija, kako kako to zove, subkultura, kultura, istorija života, ovog rada, ove republike, ovog naroda. To je ono što smo počeli s kojoj smo rastali, s kojoj smo se molili, s kojoj smo se svađali, ali ste počeli uvijek da ideš istotno oko nas. Zato što ovo je ono prvo važno izdaje. I hvala Ivo, što nam je rekao što je to izdala. Nesam ovako. Hvala vam. Prije da vam reći Danijel Jatoviću, ovaj album je stvarao dva, dve pesme, koje znaći svakog, koje znaći svakog moda. Ako postoji neko po neko zaju u grupu, čuje sumu i pesmu u prvi lekciji. Poštoviću, dajem vam pitanje, da li postoji koncept, ali da li ste dogodili u koncertu vaše karijeri, da li je nastavala ploča, da li je objavljena, da su pesme nastale, ali da niste svirali stvarno u lekciji, ili su došoli? Koliko ja znam, ne. Samo ja sviram. A ono vreme dok se ja probeo u ulici 74. i 75. Jedna od pesama, crni lekcija, dobro si primetila i pisan je dobro, nika nije izostavljena ni sa jedne svirske nastupa, veliku, malo, biblijski, i tako dalje. Jer da se to desilo, ja bi, verujte, bio emotivno povreden i neću to pričati. Nikad nije mnogo pesma ostavalo, ali pesme bio neki, bio neki, nego učinak je sto posto, tako da time ne može baš možda nešto posvori najprostanima. Možda vi ženujete nešto, pitan je, a pa da, da, da, mora, mora, mora. Ove pesme danas se zvuče malo drugačije, moraju. Ja znam da malo drugačije zvuču i bendice, ali pa, koja je tvoja emocija kad sviraš te pesme svoje? Moja emocija je, pošto sam ja rođen na dan kada su oni svirali i to mi je nešto što sam ja urastao i sanjao da sviram sa svojim grupom. I sad, sa svakih ljudi sam ja, ne znam šta da gađa, mi je nešto mene što je bilo. Neki svi kao, neki svi se ostavaju. Benajan Jatović, potpuno se slušao u stanu, misliš da ne možeš pokazati. Ja ne okrećem, da. Ja sam teo dragom i živim, da napravim menedženje na tjedno, i zahvaljujući ovom to je bilo na našem neku ostavci, jer se to radi katastrofalno, da se na ovom albumu tekst crnogacene napisa Zaki, tekst pesmu Noće moja, na nispod Marušića Čutove, a ostavim svoje tekstove. Dragan Jedinović, čovek koji je bio atletičan u to vreme, pisao je poeziju i preko njihove karefajiće je se povezao sa JuGrupom i tako je on većinski autor svojeg albumu, ja sam ju poznao dođeš na promociju, on stvarno je u biliku i nema prevoza, i puno vas postavlja. A imao sam ja kao ideju šta da nešto da poklonim JuGrupu, to je jedan od bendova redkih, maturih bendova, koji dale pravi odlične peste. I ono što mi imao kao nešto da upoređujem sa stvarnskima koji nismo s njima bili dobro peste i ono što nešto da nešto da nešto da ovo je dovoljni single i propađa mi teško. I vidim Nikola Čutorilo nije ovdje, ali prošle godine na koncertu na Majdanu je Nikola rekao kako je prvi koncert koji je bio u životnosti gdje ja vodio, i sad moram neću reći kako je to bilo. Kaj nam ne sreća, godina turistisko nastilje Beograd, u Rovinju, i meni se dopadne jedna marina i ja je predložio da ja mrtvam se u Grupu. Ja je rekao da može, ali da vodim maček i ja kao ja, da ću se smarati, i sad je deče veoma vaspitano, da sebe ne čutao, općinjeno gledalo i takve mi je bilo što je bilo bio na svoj koncert. Pomenul si Branko, običnice Čutura, a zatim i Nikola Čutorila, koji su Čutura i dobrovezani. To je Čutura koji Branko Marušić, koncert nije među nama, ali napisao je puno dobrih tekstov za kompoziciju, kvalite dragih kompozicije, a Čutura je dugo osredočivao Beograd od 60. i 3. godine, kada smo mi sa osobom Čutura i Čemunu i pa ovako sa Čemunu, Čutura me je nekako pronašao u Crne Maške u svojom volanju Četnogu od 60. i 3. godine, pa sve do njegove traje. Napisao je jako, jako dobre tekstove. Čutura je naravno, mlađi Čutura je napisao mnogo lepih tekstova, više i dalje. Da, da, više i dalje traje Čutura, tako da najbolje tekstove lađe. Ovo je bilo te prvih 50 godina. Idemo na drugu etapu, do celog veka. Kada trećemo u ovom albumu, ovo izdanje je stvarno čego posebno, ovo nije samo ono izdanje, ovo je kao bon sanjati iz neke fotografije, iz kitarog knjižnika, ovo izdanje, čak smo u fotografiji, ovo je posebno, gotovo kao grupa ABBA, svijet. E sad, da li možemo da ima neko pitanje, s vaše strane? Ako nima? Ako ne, možemo ponovno da čujemo u nekoj etapi, Ima? Nema? Da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da, da,